Вина си.
У својој пространости
пожелела зрно ми.
Одавде
па докле се споје
земља и небо си.
И хтела моје.
Вина си. Да залијеш
водицом обилно.
Да зрим.
Зримо.
Прозиром љубим
по себи лаз
пузавице.
У неопир допупила,
разједрила,
упијаш.
Не пленом бивам,
трофеј не имам.
Ни ти.
Вина си. Невина не.
И преорана
и нађубрена.
И слој за пад
и слој за род.
Горимо
у твом стану
у срцу сунца.
Волиш
са благословом
хијерархије неба.
Зупчаници
у погону свемира
су нам душе
облицима неузнемирене.
У себи имаш ме: вина си.
И ја сам вин.
Нема коментара:
Постави коментар