уПАКОвана прича

Данас сам издвојио неке Пакове плоче за слушање. Није да га нисам слушао протеклих година, јесам. Ту су компакт дискови, You Tube и остале могућности, знатно бројније и приступачније него некада. Али данас нимало није било свеједно. Данас су то морале бити плоче, управо и без грешке могу рећи лично оне плоче које смо слушали некада, у једној малој соби крцатој музиком и књигама.

И одмах видим Радуна који узима гитару и загрева се за пробу свирајући прву ствар са плоче: Tani. Касније је са поносом скидао и Entre dos aguas, Reflejo de luna... Познајем неке гитаристе код којих је Пакова музика будила толику љубомору да после слушања његових плоча нису могли да узму гитару у руке, али нама је значила свакодневно слављење живота и неисцрпну инспирацију за пројекат Timeless.

Два пута сам био на Паковом концерту. Два пута, са две драге душе. Осећај ми говори да ме је због тога вест о његовој смрти данас толико погодила. У паузи првог концерта смо се смејали од чисте љубави и среће. На другом концерту, петнаест година касније, било ми је веома тешко јер сам се пред сам његов почетак суочио с једном животном истином. У оба случаја, звуци који су потицали из Пакове гитаре проналазили су своје место у мојој души, испредали из мене осећања и упредали их у своје акорде.

Данас ми је стигла порука у којој пише: Напиши нешто о другарству и Паку, уПакуј причу : ) Тако је, иако би се све што бих у овом случају могао написати свело на једну реч, Хвала, због пријатељства које је навело једну трећу драгу душу да ми пошаље овакву поруку, дошло до настанка ове приповести.