Птица у твоме оку

Птица у твоме оку гледа ме, не ти. Слободно биће, птица у твоме небу, о којој ништа не знаш, висинама што кружи твог несвесног, док ти бринеш о четовима, виртуелним флертовима и комбинацијама којима си се затрпала у жељи да живиш а да не забасаш у љубав. Загледана у виртуелно, не видиш мене, не видиш друге, птицу у своме оку не видиш. Загледана у виртуелно, ни себе не видиш реално. И када би је видела, којим случајем, у себи, твој љубљени его лагао би те о томе како си то ти, та птица, и то небо, твој лажљиви его лагао би те, кријући својим вештинама које толико волиш, оно што би требало да знаш: да си, у ствари, кавез.