И ово одисејевско лутање,
које је само по себи твој дом,
земаљског порекла и звезданих тежњи,
до далеких обронака с оне стране планине,
неистражених, неутабаних
напиње дотрајале струне твога срца
на смех, на нова путовања – тај дар,
друже стари, припада теби:
и нико ти га не може одузети.
Нема коментара:
Постави коментар