Строфа врлини

Док неко хоће

да види корист од људске злоће,

нема те изван укупне своте

људске доброте.

Младен Дурић (Владика Григорије) - Гледајмо се у очи

            ...Нипошто не треба да заузмемо позицију: моја представа траје вјечно и никада се неће завршити. Уважени професор Миодраг Зец лијепо је једанпут рекао да су наши људи који владају способни да изграде степенице ка врху,  али да нико од њих не гради степенице за силазак. Човјек који је на власти мора да буде спреман на то да често неће бити вољен, да ће бити критикован, те да има способност да се одрекне власти. Када се одрекне власти, када буде способан да сиђе с позорнице или пиједестала, тек тада ће видјети ко га уистину воли, а ко га не воли, да ли га сви воле или га сви мрзе. Ако не може да се одрекне своје моћи, онда то више и није човјек, то је лудак. А таквих лудака је у историји било много.

(...)

            Понављам својим сарадницима: кад дође фаза да не смијете да ми кажете оно што мислите да ми неће пријати, мијењајте ме, макар силом!

(Владика Григорије – „Гледајмо се у очи“)

полицијски час

звао сам те синоћ

да изађемо у шетњу паса

од 23 до 01

ниси се јавила

а имао сам добар план

за излаз

ти ставиш маску

ја брњицу и ланац око врата

и прошеташ ме мало

па онда ја ставим маску

а ти брњицу и ланац

па је тебе мало прошетам

уместо тебе јавила се твоја мајка

каже да си отишла раније на спавање

али ја њој ништа не верујем

Јесам ли погрешио?

Иако некада заљубљиве природе, у једном тренутку сам схватио: нема више заљубљивања. Ипак, два пута од тада прекршио сам донету одлуку.

Први пут, заљубио сам се у продавници португалске керамике. У једну предивну, једноставну тацну. Довољно је рећи само: фатални минимализам! Због ње сам најпре купио и одговарајућу шољу за чај, а одмах потом сам изабрао још једну шољу с тацном, да бих спречио љубомору када ми у госте дође чајна пријатељица. Та друга шоља није била у сету с првом, али је такође била фасцинантно лепа. Иако би се о тим шољама могло написати још прича, за сада је сасвим довољно оволико.

Други пут, у продавници музичких инструмената. Тих дана сам био у потрази за једним сасвим одређеним моделом гитаре, па сам с том идејом и ушао у продавницу. Међутим, већ после неколико корака престао сам да тражим модел због којег сам ушао. Погађате, у том тренутку сам је угледао, и поново се нашао у том стању: до малопре нисам имао појма да она постоји, а сада не могу да одвојим поглед од ње... Посебна прича говори о томе како је она после два дана прешла праг моје куће, али за ову прилику тема је била нешто сасвим друго. Да ли је у реду што сам прекршио донету одлуку с почетка приче? Или се то можда одлука прекршила сама, без мог одобрења? Јесам ли погрешио?

Ернесто Карденал Мартинез - Два фрагмента

По мени, сва четири јеванђеља су једнако комунистичка. Ја сам марксиста који верује у Бога, проучава Христа и револуционар је. Библија је револуционарно дело, а пророци револуционари.

Узвикивао сам „Живела слобода“ насред улице пркосећи наоружаним војницима. учествовао сам у априлском бунту, али убледео сам пролазећи покрај твоје куће и један поглед био је довољан да уздрхтим...

Ернесто Карденал Мартинез (20.01.1925. – 01.03.2020.)

Маслачак

Ако је ишта иоле вредело, онда је то већ одавно споља.

Ветар је разнео трећину круне и оставио краљевство

у стању бивше садашњости.

Неки се листови ничим више не држе

за целину, могу слободно одлетети

али то више не зависи од њих.

Лепша је књига похабаних корица,

испресавијана и искрзана по ивицама.

Оштећеног обода, неко ју је често узимао с полица.

Извлачио, баш њу, заглављену између осталих књига.

Испрљану али лепшу од нових издања,

неко читао, неко је бацао

јер му се није допадало оно што у њој пише.

Ако ће ишта по овом пољу поново нићи,

с пролећа га поново опојно зашаренити,

онда је то већ унутра. У земљи црној,

дубоко, спава. И та дубина га,

не толико велика колико довољна,

сигурно чува од краљевстава,

свих која ће на кратко присвојити то поље,
дати му име, не разумети га.

Пол Валери - Ако би требало да изаберем...

Ако би требало да изаберем између судбине човека који зна како и зашто неку ствар називамо „лепом“, и судбине човека који зна шта значи „осећати“, чврсто верујем да бих изабрао другу, с прикривеном мишљу да би ми то сазнање, уколико би било могућно, убрзо открило све тајне уметности.

(Пол Валери)