Сретење (1)

ни умро
небом пун
додир никад јачи

ни жив
одречен
крвљу храним душом купам се у цвећу

Беле покладе

Ових дана, од врата до врата, у групама или појединачно, ''беле бабе'' (како их у мом крају зовемо), овога пута нису тражиле јаја или слаткише од нас. Сви до једног тражили су наше гласове. Уместо класичних маски: најлонке преко лица, теткини шешири, дедине панталоне и мамина шминка, красиле су их друге маске. Осмеси, беспрекорни, фини, холивудски. Од аксесоара покоји беџ. Припремљене уводне речи, оловке на поклон. 16. марта, ''он'', ''она''... Само дајте глас.
''Ах, па ја сам мој глас већ обећала Њему, извините. Али, Њега ове године прослављам 20. априла. Збогом.'' И културно затворим врата.
У мом се крају ''белим бабама'' углавном поделе јаја. Овдашњим, од мене следује само мућак.


(Аутор текста: Ивана Михајловић)

Технике дисања (2)

на таласима осеке смисла
грбава кичма језика оснива своје краљевство

само ли јој се понуде
без главе остану
све луде

колико данас да кажем лажи да бих остао жив
колико да их изговорим да бих коначно чуо истину

уништили смо љубав
разум понизили
попљували смо говором реч

не разумели
а чули

а рекли

Технике дисања (1)

у тренутости
скинути секундаром извезен плашт

никада почели - бескрај не повредили

ми који спавамо
руку прекрштених на грудима

не рекли
не чули
а разумели

Привременост времена

или смо закаснили
или смо стигли пре свих
у ову привременост времена

у ово цркавање љубављу

Пролаз

Нећу ти доћи као смрт неминовно
и вечно. Само сам део гужве
која се кроз тебе гура.

За леђима ми капија упила светлост.
Газим, да пустињу плими дам
између разбацаних пирамида.
Вечност потроших тражећи вечност.

Нешто се обично догодило
када сам прошао кроз твој немир.
Вир као сваки вир:   бројне
спирале привлаче, унутра гњило.

Не желим попут смрти:   ово је говно
лек. Ногу по ногу вадим из алги, спужве
и блата.   Прошла је бура.

У мир

певај дубине које претачу риме заноса у твој слут
и сањај, видећеш све невиделно
а присуством те звало у мир

и гледај, погледом копај да нађеш ту чудну боју што не постоји
за око расковник, за видик кључ

а присуством те звала у мир