Радуј се. Дошли смо до краја света. До краја видљивог света. Испред нас су даљине чије блискости можемо само назрети. Замишљати их,
али не и погледом потврдити уму. Јер ум тражи доказе, спроводи истрагу
да би прикупио материјал, грађу за пресуду: крив. Као свако. Као било ко, крив по основу наслеђивања греха.
Тако ум умује, јер другачије не уме. А у том знању којим се дичи,
сви су греси зачети.
Треба не знати шта је иза оних недогледних даљина. Бити поново дете, безазлено заиграно на обали света.
